U poslednjih nekoliko godina, veštačka inteligencija (AI) je doživela značajan napredak. Široko se primenjuje u raznim oblastima i sve više zamenjuje radnike u segmentima lingvistike i kreiranja sadržaja. Kada je reč o prevođenju, veštačka inteligencija više ne pruža doslovne prevode koji deluju zbunjujuće i nelogično. Zbog toga sve više ljudi bira da se osloni na nju umesto na profesionalne prevodioce. Ipak, postoje brojni razlozi zbog kojih prevodioci neće postati suvišni u skorije vreme. Ovaj članak prikazuje kako AI menja prevodilačke usluge i koje su to prednosti mašinskog prevođenja za preduzeća.

Mašinski prevod

Način na koji se veštačka inteligencija koristi u prevođenju može se sagledati kroz dva glavna modela mašinskog prevođenja: statističke metode i neuronske mreže. Statistički mašinski prevod (SMT) koristi statističke modele zasnovane na velikim skupovima prethodno prevedenih tekstova kako bi predvideo prevode.

Ova metoda je u velikoj meri zamenjena neuronskim mašinskim prevođenjem (NMT), koje je naprednije. Neuronsko mašinsko prevođenje koristi se u alatima poput Google Translate i DeepL. Ove mašine se oslanjaju na veštačke neuronske mreže koje čuvaju informacije i uspostavljaju povezanosti za buduću upotrebu, razmatrajući cele delove teksta umesto pojedinačnih reči.

Prednosti mašinskog prevođenja: korišćenje AI za poboljšanje prevodilačkog kvaliteta

• Efikasnost troškova – kada mašina prevodi tekst, potreba za ljudskim angažovanjem je smanjena, što dovodi do ušteda. 
• Brzina – mašina može prevesti dokument za nekoliko minuta, bez obzira na obim, dok bi prevodiocu moglo biti potrebno nekoliko dana ili čak meseci, u zavisnosti od dužine dokumenta. 
• Memorija – softver može prikupljati memoriju i čuvati je za dalju upotrebu, čime se smanjuje potreba za dodatnim resursima.

Izazovi veštačke inteligencije u prevođenju

• Složenost – mašinski prevod nije idealno rešenje za prevođenje složenih rečenica ili gramatičkih pravila, jer mogu nastati greške. 
• Dvosmislenost – jezik je složena struktura i često može biti dvosmislen. Nažalost, veštačka inteligencija još uvek nije sposobna da proceni koji je prevod najbolji u takvim situacijama. 
• Emocionalne nijanse – neki tekstovi imaju specifičan ton koji utiče na raspoloženje čitaoca, a mašine ne mogu prepoznati i preneti taj ton. 
• Kulturne nijanse – ponekad nije dovoljno samo prevesti frazu ili tekst; potrebno je i razumevanje kulture iz koje tekst potiče.

Kako smanjiti ove nedostatke?

Rešenje koje bi pomoglo da se smanje razlike  između ljudskog i AI prevođenja se može naći u hibridnom prevođenju.  To znači da se mašinski prevod revidira od strane iskusnog prevodioca. Uređivanje i lektura mašinski prevedenih tekstova nazivaju se post-urednik (MTPE), a time se spajaju etika i veštačka inteligencija u prevođenju kako bi se dobio najbolji rezultat.

 

Post-editing i lektura

Post-editing, ili revizija mašinskog prevoda, predstavlja proces pregleda mašinski prevedenog teksta radi ispravke grešaka, poboljšanja čitljivosti i osiguranja doslednosti. Lektura se može obaviti na svakom prevodu, ne samo na mašinskom, i služi da se provere gramatičke, pravopisne ili greške u formatiranju. To je poslednji korak u procesu prevođenja.

Zaključak

Veštačka inteligencija čini veliki korak napred u prevodilačkoj industriji. Doprinosi uštedi vremena i troškova, dok održava doslednost u radu sa velikim količinama teksta.

S druge strane, prevodioci ostaju neprocenjiv deo industrije zbog svoje sposobnosti da prepoznaju i prenesu kulturne i emocionalne tonove, kao i da razumeju dvosmislenosti teksta koji se prevodi. Zato veštačka inteligencija neće zameniti prave prevodioce, već će transformisati njihovu ulogu, čineći ih urednicima i kontrolorima kvaliteta.

Otkrijte kako naša kombinacija AI tehnologije i stručnog znanja može unaprediti vaše projekte i doneti rezultate koje tražite!