Prevod ugovora: Najčešće sporne klauzule i kako ih precizno prevesti?

Prevod ugovora nije puko prebacivanje reči sa jednog jezika na drugi. Ugovor je pravni alat koji određuje obaveze, rokove, rizike i posledice ako nešto krene loše. Jedna dvosmislena rečenica ili pogrešno izabran termin može promeniti značenje klauzule, a time i poziciju stranke u sporu. 

Zato su prevodi ugovora zahtevni. Morate preneti smisao, ali i pravni efekat u skladu sa sistemom u kome će se ugovor primenjivati. U nastavku su klauzule koje najčešće izazivaju sporove, kao i praktična pravila kako da prevod ugovora bude precizan i upotrebljiv.

Kako nastaje spor: Dvosmislenost, pravni sistem i “lažni ekvivalenti”

Najveći problem kod ugovornih prevoda je kada prevod zvuči prirodno, ali nije pravno tačan. To se često dešava kada se isti termin različito shvata u različitim pravnim sistemima (npr. common law i kontinentalno pravo), ili kada postoji “lažni prijatelj” koji deluje kao dobar prevod, ali vodi u pogrešno tumačenje. 

Drugi čest uzrok je dvosmislenost. Rečenica može imati dva značenja, a prevod izabere pogrešno, ili čak napravi novo treće značenje. Treći problem je modalnost (“shall”, “may”, “must”), gde se obaveza, dozvola i diskrecija često pomešaju.

Zbog toga se prevod ugovora radi tako da se najpre razume funkcija klauzule, a tek onda bira formulacija na ciljnom jeziku.

Klauzule koje su najčešće sporne u praksi

Definicije (Definitions) i pravilo tumačenja pojmova

Definicije deluju kao formalnost, ali su često centar spora. Ako se termin definiše na početku (“Services”, “Confidential Information”, “Effective Date”), on mora biti dosledan kroz ceo tekst. U prevodu je kritično da se zadrži identičan termin svaki put kada se pojam koristi. Ako jednom prevedete “Agreement” kao “Ugovor”, a drugi put kao “Sporazum”, u nekim situacijama to stvara nejasnoću, posebno kada postoje reference na priloge, anekse ili druge ugovore.

Pravilo je jednostavno: Napravite glosar termina pre prevoda i držite ga se do kraja.

Predmet ugovora i opseg obaveza

Klauzule o predmetu ugovora često sadrže opseg usluga, standard kvaliteta i granice odgovornosti. Greške nastaju kad se opšti pojmovi prevode preširoko ili preusko. Na primer, “support” može značiti korisničku podršku, ali i tehničko održavanje, zavisno od konteksta. Prevod ugovora mora jasno da prenese šta tačno ulazi u obavezu, a šta ne.

Ako original koristi precizne reference (SLA, specifikacija, prilog), prevod mora zadržati isti sistem upućivanja, bez improvizacije.

Plaćanje, rokovi, penali i kamate

Ovo su klauzule gde “jedna cifra” nije jedini rizik. Bitan je i način obračuna, valuta, dospeće, mehanizam fakturisanja, kao i uslovi za zateznu kamatu ili ugovornu kaznu. Tipična greška je prevod termina “penalty” kao “penal” u situaciji gde se zapravo misli na ugovornu kaznu ili unapred određenu naknadu (“liquidated damages”). 

U nekim jurisdikcijama, “penalty clause” može biti neizvršiva, dok “liquidated damages” ima drugačiji tretman. Prevod mora preneti funkciju klauzule, ne samo reč.

Odgovornost i naknada štete (damages) i “indemnity”

Klauzule o naknadi štete i obeštećenju su među najspornijima. “Damages” često znači naknadu štete u širokom smislu, ali “indemnify” i “hold harmless” nose dodatnu logiku: ko koga štiti od potraživanja trećih lica, u kom obimu i uz koje procedure. Pogrešan prevod “indemnity” kao obične “naknade štete” može umanjiti ili proširiti obavezu, što kasnije postaje predmet spora.

Dobro rešenje je da se terminološki ujednači: “obeštećenje” (ili “naknada/obeštećenje”) uz jasnu formulaciju obaveze i procedura.

Ograničenje odgovornosti (limitation of liability)

Ove klauzule često isključuju indirektnu štetu, limitiraju ukupnu odgovornost na iznos naknade, ili uvode izuzetke (npr. namera, gruba nepažnja, povreda poverljivosti). 

Najčešća prevodilačka zamka je “consequential damages” i “indirect damages”. U praksi se ti termini ne poklapaju uvek 1:1 sa domaćim pojmovima. Ako prevod bude previše slobodan, stranka može izgubiti zaštitu koju je imala u originalu.

U prevodi ugovora ovde je važno zadržati strukturu: šta je isključeno, šta je limitirano, i koji su izuzeci.

Garancije, izjave i uveravanja (warranties / representations)

“Warranty” i “representation” često se prevode kao “garancija” ili “izjava”, ali pravno nisu isto. U nekim ugovorima, “representations and warranties” predstavljaju osnov za raskid, naknadu štete ili posebne pravne lekove. Ako prevod sve svede na “izjave”, može se izgubiti deo efekta. Rešenje je da se dosledno koristi par koji prenosi funkciju (“izjave i garancije/uveravanja”), uz doslednost kroz tekst.

Poverljivost i obrada podataka

Klauzule o poverljivosti često imaju precizne definicije, izuzetke, rok trajanja i obaveze nakon prestanka ugovora. Kod obrade podataka, često postoje reference na propise i uloge (kontrolor/obrađivač). Greške nastaju kad se termini “processing”, “controller”, “processor” prevode neusklađeno, ili kad se izostavi važan deo procedure (npr. prijava povrede podataka).

Viša sila (force majeure)

Viša sila obično uređuje kada stranka nije odgovorna za neispunjenje zbog događaja van kontrole. Problem nastaje kada prevod “force majeure” svede na “višu silu” bez prenosa konkretnih uslova: obaveza obaveštavanja, rokovi, pravo na raskid. Preciznost je u detaljima, ne u samom nazivu.

Raskid, otkazni rok i posledice raskida

“Termination” može značiti prestanak zbog povrede, ali i prestanak po isteku, ili raskid bez razloga uz otkazni rok (“termination for convenience”). Ako se sve prevede kao “raskid”, gubi se razlika između prestanka, otkaza i raskida. Prevod ugovora mora jasno razlikovati scenarije: kada se može prekinuti, kako se obaveštava, šta se dešava sa plaćanjem, poverljivošću, licencama i povratom imovine.

Merodavno pravo, nadležnost i rešavanje sporova

Ovo je klauzula gde prevod mora biti potpuno jasan, jer određuje gde i kako se spor rešava. “Governing law” nije isto što i “jurisdiction”, a “venue” i “seat of arbitration” imaju specifično značenje. Pogrešan prevod može dovesti do toga da stranka misli da je nadležan jedan organ, a zapravo je drugi.

Primeri tipičnih zamki i predlozi rešenja

• “Shall” prevodite kao jasnu obavezu (“dužan je da”, “obavezuje se da”), dok “may” označava dozvolu ili diskreciju (“može”, “ima pravo da”). Ne mešajte te modalnosti.
  
• “Best efforts” i “reasonable efforts” nisu isto. Ako prevodite isto, gubite prag obaveze. Bolje je razlikovati (“najbolji napori” / “razumni napori”) uz konzistentnu upotrebu.
  
• “Material breach” traži pažnju: u nekim kontekstima je “bitna povreda”, ali nekad je prag definisan ugovorom. Ako postoji definicija, pratite je, ne prevodite “po osećaju”.
  
• “Entire agreement” nije samo “ceo ugovor”, već klauzula koja isključuje ranije dogovore. Prevedite tako da se ta svrha vidi.
  

Kako obezbediti preciznost: Pravila za prevod ugovora

Prvo, napravite listu definisanih termina i držite se jedne terminologije kroz ceo dokument. Drugo, proverite da li ugovor “živi” u common law ili kontinentalnom okviru i prilagodite prevod tako da prenese funkciju, ne samo reč. 

Treće, proverite unakrsne reference: članci, stavovi, priloge, numeraciju. Četvrto, odvojeno proverite brojeve, datume, valute i nazive strana, jer su to tačke koje najčešće odlaze u grešku.

Kod prevodi ugovora, kvalitet često zavisi od revizije. Druga osoba proveri doslednost termina i “logiku klauzula”, posebno u delovima o odgovornosti, raskidu i sporovima.

Brza checklista pre slanja ugovora na prevod

Pre nego što pošaljete dokument, napišite za šta se ugovor koristi i u kojoj zemlji se primenjuje. Pošaljite i sve priloge, anekse i reference koje se pominju. Navedite da li već imate ranije prevode ili internu terminologiju. Ako imate rok, recite ga odmah. I najvažnije, tražite da prevod bude dosledan u definicijama i modalnim glagolima, jer tu nastaje najveći broj sporova.

Prevod ugovora bez pravnog konteksta je rizičan

Ugovorne klauzule nisu “standardni tekst” koji može da se prevede napamet. Najsporniji delovi su definicije, odgovornost, obeštećenje, ograničenje odgovornosti, raskid i merodavno pravo. Kada se te klauzule prevedu neprecizno, rizik prelazi sa jezika na pravne posledice. 

Zato stručan prevod ugovora mora preneti pravni efekat, uz doslednu terminologiju i jasnu strukturu. Ako želite da prevodi ugovora budu upotrebljivi u praksi, najvažnije je da se prevod radi sa razumevanjem pravnog okvira i sa kontrolom kvaliteta, a ne kao mehanička zamena reči.

Foto:  Unsplash.com