Kada je potreban ovlašćeni sudski tumač, a kada običan prevod?

Odabir između overenog prevoda kod ovlašćenog sudskog tumača i klasičnog prevoda utiče na to da li će institucije prihvatiti dokument, koliko će postupak trajati i da li ćete snositi dodatne troškove zbog ispravki. 

Mnogi klijenti greše, jer smatraju da je svaki prevod isti, ali to je daleko od istine. Overen prevod ima pravnu snagu i potvrđuje identitet dokumenta i tačnost sadržaja, dok uobičajeni pismeni prevod služi informativnoj ili poslovnoj svrsi kada pravna forma nije potrebna. Postoje razlike koje sprečavjua odbijanje zahteva, propuštanje rokova i nepotrebne dodatne troškove.

Šta radi ovlašćeni sudski tumač i šta je overen prevod?

Ovlašćeni sudski tumač je lice imenovano od strane suda koje prevodi i overava dokumenta svojim pečatom i potpisom. Overen prevod je uvezan sa kopijom ili originalom dokumenta,te sadrži izjavu tumača da prevod verno odražava sadržaj originala. 

Time prevod dobija verodostojnost pred državnim organima, sudovima, ambasadama, notarima i drugim institucijama. Bitno je i da sudski tumač poštuje terminološke standarde i formalne zahteve (raspored podataka, fusnote, pečate, napomene), pa je rizik od odbijanja znatno manji nego kod neformalnog prevoda.

Kada je obavezan overen prevod?

Overen prevod je najčešće obavezan kada dokument ide pred instituciju ili proizvodi pravne posledice. Tipični primeri su lična i statusna dokumenta (izvodi iz matičnih knjiga, uverenja, svedočanstva, diplome), sudska i javnobeležnička akta, punomoćja, ugovori, sertifikati, lekarske potvrde za zvanične postupke, dokumenta za vizu ili nostrifikaciju dokumenta za zapošljavanje u inostranstvu. 

Neretko se traži i precizan redosled; najpre pribavljanje originala, potom eventualna legalizacija ili Apostille, pa tek onda overen prevod. Ako preskočite korak (npr. uradite prevod, pa tek onda legalizaciju) može se desiti da prevod postane nevažeći i da sve radite ponovo.

Kada je dovoljan običan prevod?

Običan prevod je dovoljan kada dokument ne ide pred državni organ ili kada mu ne treba dokazna snaga. To su interni poslovni materijali, prezentacije, ponude, sadržaji za sajt, tehnička uputstva za interno korišćenje, marketinški materijali, prepiska sa partnerima ili preliminarna analiza ugovora pre potpisivanja. 

Tada je važno da prevodilac dobro razume temu i terminologiju, ali pečat sudskog tumača najčešće nije potreban. Time se štede vreme i novac, a kvalitet i dalje može biti visok ako radi stručan prevodilac sa iskustvom u oblasti.

Najčešće greške i njihove posledice

Prva česta greška je naručivanje klasično prevoda za dokument koji mora biti overen. Posledica je odbijanje od strane institucije i gubitak vremena, često i dodatni troškovi, jer prevod morate ponovo raditi, ovog puta kao overen. 

Druga greška je pogrešan redosled koraka sa Apostille-om ili legalizacijom. Ukoliko se Apostille dobija nakon prevoda, onda više ne odgovara kompletnom dokumentu. 

Treća greška je nedostavljanje čitljive i nepotpune dokumentacije, što dovodi do nepreciznosti i primedbi. 

Četvrta greška su terminološke omaške u pravnim i finansijskim tekstovima. Samo jedna pogrešna reč može promeniti značenje klauzule i izazvati pravni rizik. 

Peta greška su nerealni rokovi; brzina je moguća, ali uvećava cenu i rizik od propusta ako klijent kasno dostavi sve potrebne papire.

Kako izgleda proces overe kod sudskog tumača?

Proces počinje procenom dokumenta ( jezik, vrsta akta, obim, rok i da li je potrebna legalizacija ili Apostille.) Zatim se dogovaraju rok i cena, a klijent dostavlja original ili verodostojnu kopiju. 

Sudski tumač prevodi dokument prateći izvorni izgled, uključujući pečate, napomene i oznake. Nakon jezičke i terminološke kontrole, tumač uvezuje prevod sa kopijom ili originalom, potpisuje i pečatira. Dodatno, ako je tražena legalizacija, klijent ili tumač (po dogovoru) završava taj korak u nadležnoj instituciji. 

Na kraju klijent dobija komplet (uvezani paket) koji predaje instituciji. Ako postoji elektronska procedura, proverava se da li organ prihvata kvalifikovani e-potpis i e-pečat. Prakse se razlikuju, pa je važna prethodna provera.

Dakle, overen ili običan prevod?

Postavite sebi tri pitanja. 

• Da li dokument ide pred instituciju ili ima pravne posledice? Ako je odgovor da, verovatno je potreban overen prevod. 
• Da li postoji uputstvo organa (ambasade, suda, škole, poslodavca) o formi prevoda? Ako postoji, sledite ga bez odstupanja. 
• Da li je potrebna legalizacija ili Apostille i kojim redosledom? Ako niste sigurni, konsultujte sudskog tumača pre početka. 

Kada je reč o internim materijalima, ponudama, sadržajima za sajt i komunikaciji bez pravnog efekta, običan prevod je uglavnom dovoljan. Uvek sačuvajte prepisku i specifikaciju zahteva, kako biste dokazali da ste tražili pravu formu.

Overen prevod obezbeđuje pravnu sigurnost i prihvatljivost pred institucijama, dok običan prevod pokriva situacije bez pravnog dejstva. 

Najvažnija je tačna procena namene dokumenta, poštovanju redosleda koraka i izbor stručnog prevodioca ili sudskog tumača sa iskustvom u relevantnoj oblasti. Tako izbegavate odbijanja, dodatne troškove i kašnjenja, a postupak završavate ispravno iz prvog pokušaja.

Foto: Unsplash.com